Оли Имрон сурасининг 110-оятида Ҳак таоло мўминларга: «Одамларга чиқарилган (маълум бўлган) умматнинг энг яхшиси бўлдингиз, (эй мусулмонлар!) зеро, сиз амри маъруф, наҳйи мункар қиласиз ва Аллоҳга иймон келтирасиз. Агар аҳли китоблар (ҳам) йимон келтирганларида эди, ўзлари учун яхши бўлур эди. Улар орасида (Муҳаммадга иймон келтирган) мўминлари ҳам бор, кўпчилиги эса фосиқлардир», деб билдиради.
“Biz sizga nozil qilgan (ushbu) kitob barokotlidir. Aql egalari uning oyatlarini tadabbur qilishlari va eslatma olishlari uchundir.” (Sod surasi, 29-oyat).
Қуръони Каримнинг етти ҳарфда нозил бўлиши, яъни баъзи оятларнинг етти хил талаффузда ўқилиши ҳақидаги мавзу энг нозик мавзулардан бири ҳисобланади. Бу мавзунинг нозиклиги бир неча омилга боғлиқ.
Maqom lug'atda “o'rin”, “daraja” kabi ma'nolarni anglatadi. Maqomot ilmi istilohida maqom deganda maxsus mezon asosida tartib topib, muayyan ohangni ifoda etuvchi ovoz tizimi tushuniladi.
Қуръонни тинглаш учун бошқа кишидан қироат қилиб беришини сўраш мустаҳабдур. Чунки тинглашда, ўзи ўқиганидан кўра тушуниш ва тадаббур қилиш етукроқ бўлади...
Қуръон – ҳидоят каломи. “Ушбу Китоб (Қуръон) шубҳадан холи ва (у шундай) тақводорлар учун ҳидоят (манбаи)дирким”
Рамазон ойи бир қанча номлар билан номланади. Мисол тариқасида: “раҳмат ойи”, “тақво ойи”, “барака ойи”, меҳр-муҳаббат ойи”, “садақа ойи”, “савобларни қўлга киритиш ойи”, “мағфират ойи” ва албатта “Қуръон ойи” деган номларни келтиришимиз мумкин